Biljana Mitrinović: Priština traži tuđe

Kosovo sebe doživljava kao ozbiljnu državu. Jedini je problem što takvo predstavljanje ne ide dalje od predstave. A najnovija predstava je da Kosovo, koje nema međunarodni legitimitet ni legalitet, namerava da traži povraćaj imovine 172 preduzeća sa Kosova koja se nalaze u državama bivše SFRJ, od toga navodno 104 u Srbiji.

Da ova priča nije lansira na u vreme razgovora Beograda i Prištine i aktuelnog političkog trenda o regionalnom pomirenju, bila bi sasvim smešna. Ovako je pre bezobrazna.

Niti je Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija bila republika u bivšoj državi, niti je sukcesor, niti Srbija pristaje na otcepljenje. Uz to ni skoro dve trećine zemalja članica UN ne priznaju Kosovunezavisnost, a i onih pet članica EU uporno odbijaju da to učine tokom više od tri godine.

Ministar za KiM Goran Bogdanović reagujući povodom ove najave iz Prištine podsetio jeda je Srbija u protekle tri decenije u razvoj Kosova i Metohije uložila 18 milijardi dolara i da je ona stvarni vlasnik nekadašnjih društvenih preduzeća.

Ako je Kosovo imalo na umu Sporazum o pitanjima sukcesije bivše SFRJ iz 2001. godine, koji su potpisale SRJ, BiH, Hrvatska, Slovenija i Makedonija, jednostavno na njih taj sporazum nije primenjiv.

Ako misle da se pozovu na način na koji je imovina Srbije blokirana i oduzeta na Kosovu, onda vredi podsetiti čitaoce na deo teksta Ivana Ninića – kako je to izgledalo na primeru „Trepče”.

„’Trepča’ je okupirana još 14. avgusta 2000. godine, kada je, u ranim jutarnjim časovima, oko 900 pripadnika Kfora opkolilo, a potom i blokiralo rad ovog kompleksa u Zvečanu. Pod izgovorom da se ’Trepča’ u svom radu nije pridržavala ’ekoloških standarda’, u akciji okupacije su učestvovali britanski, francuski, danski i pakistanski vojnici Kfora. Prvo je izvršen upad u topionicu olova u kojoj su pretežno bili zaposleni Srbi, a zatim je oko 150 vojnika Engleskog kraljevskog puka upalo u hotel ’Zvečan’. Nakon preuzimanja industrijskog kruga, izvršen je upad u upravnu zgradu ’Trepče’. Da okupacija ’Trepče’ izgleda kao sasvim legalan akt, postarao se Bernar Kušner, tadašnji šef Unmika.”

Godinu dana pre upada u „Trepču”, tačnije 25. jula 1999. godine, Kušner je doneo uredbu kojom „Unmik ima nadležnost nad pokretnom i nepokretnom imovinom (uključujući bankovne račune), i svakom drugom imovinom koja je vlasništvo, ili je registrovana u ime SR Jugoslavije ili Republike Srbije, a koja se nalazi na teritoriji Kosova”.

Od 2003. godine Unmik je preneo sva ovlašćenja na Kosovsku poverilačku agenciju, a kasnije Kosovsku agenciju za privatizaciju, koja je obavila desetine privatizacija na koje Srbija uopšte nije imala uticaja a koje su sporne. Iz Prištine se sada čuje da je na redu i privatizacija „Trepče”.

Prema podacima Privredne komore Srbije, potraživanja srpskih preduzeća prema Kosovu i Metohiji, što po osnovu ulaganja i vlasništva, što po osnovu kredita, kreću se oko 190 miliona evra.

(Politika)